U fokusu - Srbija

Od papira do piksela - Siva knjiga kroji novu e-upravu

Siva knjiga donosi 35 preporuka koje se zasnivaju na digitalizaciji, a 23 nose oznaku EU bedža za doprinos evropskim integracijama. To su ujedno i preporuke Vladi Srbije za ubrzanje reformi i modernizaciju države.

U odnosu na 12 uobičajenih preporuka od prethodnog izdanja Sive knjige delimično su ispunjene samo dva. Radi se o reformama iz oblasti poljoprivrede i energetike. Olakšan je posao pčelarima smanjivanjem administrativnih zahteva, pa bi njihovo poslovanje trebalo da bude lakše brže i jeftinije.

Iz Naleda ocenjuju da je i Ministarstvo energetike napravilo važan korak ka približavanju Srbije EU kroz digitalizaciju i centralizaciju procedura u postupku priključenja energetskih objekata kupaca-proizvođača na elektro distributivnu mrežu, uz uvođenje instituta aktivnog kupca.

Mihailo Gajić, šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u, kaže za RTS da je više razloga zašto u prethnodih godini dana nije ispunjeno više reformi.

"Ja bih rekao da je jedan od razloga za to situacija u zemlji, dakle imali smo izbore krajem 2023. godine, onda smo imali prilično dugačak period u kojem je Vlada bila u tehničkom mandatu dok nije izabrana u maju prošle godine nova Vlada, to je sada dovelo do usporavanja procesa reformi“, rekao je Gajić gostujući u Dnevnik RTS-a.

U novoj Sivoj knjizi definisano je deset reformskih prioriteta za novu Vladu Srbije, među kojima je najviše onih koje se odnose na digitalizciju.

Za nadležna ministarstava prioriteti treba da budu uvođenje elektronskog plaćanja neporeskih nameta, uspostavljanje e-kartona, e-bolovanja i e-novčanika, uređenje fleksibilnih oblika rada, digitalizacija ozakonjenja i brži upisu u katastar, uvođenje depozitnog sistema i CBAM mehanizma po ugledu na EU, kaže Gajić.

"Ja bih rekao da ceo proces digitalizacije treba posmatrati ne samo kao neku vrstu korišćenja novih tehnologija i alata, nego je zapravo to mogućnost da se u potpunosti ponovo preispitamo kako treba ceo administrativni sistem koji reguliše neke od tih stvari da se promeni. Dakle, nije rešenje samo papir zameniti elektronskim dokumentom, nego zapravo videti šta je u potpunosti neophodno od procedura koje država sprovodi i na koji način“, rekao je Gajič.

Zakon o deviznom poslovanja – kamen spoticanja srpske privrede

Narodnoj banci Srbije, kako ističu iz NALED-a, prioritet treba da bude liberalizacija deviznog poslovanja. Gajić kaže da je trenutni zakon o deviznom poslovanju zapravo prepisan zakon iz Socialističke Jugoslavije od pre 40 godina. Iako je prošlo dosta vreme taj zakon je ostao.

"To je povezano i sa vrstom deviznog kursa koji Srbija ima. Međutim, kad posmatramo poredivne države iz regiona koje imaju sličan devizni sistem, oni zapravo imaju mnogo liberalnije propise o deviznom poslovanju nego što ima Srbija, tako da smatramo da bi bilo dobro da se to stanje promeni“, napominje Gajić.

Šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u naglašava i da ta preporuka stoji kao jedna od preporuka u Sivoj knjizi, a i druge organizacije iz privredne podržavaju tu reformu.

Unutršnji problemi skrenuli pažnju sa reformi

Međunarodna situaciji, zatezanje političkih odnosa između Evrope, Amerike i drugih velikih aktera, ali i unutrašnje prilike i politička nestabilnost, neki su od razloga sporijeg procesa reformi i ipsunjavanja preporuka iz Sive knjige, naglašava Gajić.

"Pričali smo o vanrednim izborima, pričali smo o tehničkoj vladi u prilično dužem vremenskom periodu nego što je to možda bilo neophodno da se uspostavi nova vlada koja bi sa punim kapacitetom mogla da sprovodi reforme. Ali takođe bih rekao da nije sve toliko crno u smislu da su
neke reforme zaista po svom kapacitetu i obimu veoma velike, da je potrebno duži vremenski period da bi se one u potpunosti sprovele“, kaže Gajić.

Iz NALED-a je najavljeno da će ove godine posebna pažnja biti posvećena temi ravnopravnosti i ekonomskom osnaživanju žena, jer nema održivog napretka ako se ignoriše polovinu potencijala – a to su žene. U „Sivoj knjizi“, u kojoj su preporuke za ubrzanje reformi i modernizaciju države, za proteklih 17 godina dato je 330 preporuka, od kojih je više od polovine delimično ili u potpunosti rešeno.